home
11. maj 2021, utorak
files/other/2020.02.28.07.42.53_5e58b66d0cb53_a-szinhaz-olya-ter-ahol-a-lathatatlan-testet-olthet_resized.jpg

Smrt nije bicikl (da ti ga ukradu)

Biljana Srbljanović

Prevod: Brešćanski B.R.

 

 

 

 


Podela
:

Nadežda – Hermina G. Erdelji

Tata – Nandor Silađi

Zastavnik Jokić – Ervin Palfi, dobitnik nagrade Jasai i Patakijev Prsten

Aleksandra  Petronela Kermeci

Debela – Čila Pamer

Ropac – Appad Černik

Gospođa – Natalija Vicei, dobitnica nagrade Jasai

Aleksa – Čaba Ralbovski

 

Muzičari - Arpad Bakoš i Pešikan Balša
 


Saradnici na muzičkom snimku:
Agota Silađi (vokal),
Tijana Stanković (vokal),
Kinga Mezei (vokal),
Andrea Berendika (flauta, alt faluta),
Silard Mezei Szilárd (udaraljke)
 

Video - Atila Barat

Kompozitor: Silard Mezei k.g.

Scenografija i kostimografija: Lejla Hodžić k.g.

Sufler/inspicijent: Silvija Uri Sič

Asistent: Valerija Kočiš

 

Reditelj: Tanja Miletić Oručević k.g.

 

III. premijera Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u sezoni 2012/2013
Scena Jadran, 25. 04. 2013. 

 

Komad o izgubljenim dušama i očevima. Ne samo o sopstvenom ocu, koga u komadu zove „Tata“ – pravi Everyman – i njegovoj kćerki, koja se u komadu zove „Nadežda“, već i o mnogim drugim očevima. To je komad o odsutnim očevima: jer Tata je jedini kome je u komadu dato da govori. Scene između njega i Nadežde, njena borba da se ostane u bolnici i da se nađe pravi pristup korumpiranim lekarima, njeno beskrajno rvanje za dostojanstvo značenja moralnih i životnih pitanja, u čemu su neistomišljenici, i njena briga da se časno okonča životni put koji se bliži kraju, u čemu su saglasni – okosnica su ovog komada. Oko te scene Srbljanovićeva tka mrežu scena i odnosa. Snimci života u nemirnim vremenima i sa tim povezana društvena usamljenost: tu je Aleksa koji posle razvoda braka ponovo živi kod majke, političarke, kojoj novouseljeni sin izmiče iz vidokruga. Tu je Debela, šesnaestogodišnjakinja koja u stvari uopšte nije debela, već je dobila zadnjicu i grudi, što primećuje i Ropac, koji je davno bio šesnaestogodišnjak a sada je blizu pedesete, i sa Debelom ubija vreme, čekajući njenog oca od koga očekuje novac i razne zadatke. Tu je i Zastavnik Jokić, kao i Tata, bolesnik u vojnoj bolnici. Ali ne zbog starosti, već zato što je, želeći da se izvuče iz vojske, pokušao samoubistvo popivši ogromnu količinu vode. Svima njima nedostaju otac i nekakva perspektiva, i možda bi ostali neprimećeni da na čudan način nisu međusobno povezani:   (...) Skoro uzgred Srbljanovićeva ukršta životne puteve svojih likova i tako ovaj komad postaje više od drame jedne porodice i međusobnih odnosa. Uz stalni prizvuk čežnje za pripadnošću i identitetom. A to se ne odnosi samo na zemlju, koja je zbog političkih događanja tokom poslednjih decenija još uvek raskidana, a pri tome usred Evrope. I zbog toga Nije život biciklo nije samo metaforički snažan tekst, kakvi su njeni rani komadi, već je to, pre svega, neosporno nežan opis života. I njegove prolaznosti.

- Thomas LAUE, iz Programa predstave (u Bochumu)

www.dnevnik.rs/kultura/pozorisne-premijere-izmenjeni-planovi

Slike

Naši partneri