home
25. septembar 2021, subota
files/other/2020.02.28.07.42.53_5e58b66d0cb53_a-szinhaz-olya-ter-ahol-a-lathatatlan-testet-olthet_resized.jpg

Dnevnik jedne umobolne žene

Čat - Brešćanski - Demeter
poniranje u opus Geze Čat

 

 

U svima nama se nalaze klice iz kojih se može razviti drveće, šume i prašume... 

Gizela

 Hermina G. Erdelji

Čat

 Ervin Palfi, dobitnik nagrade “Patakijev prsten “ i “Jasai”

A (mlađi opasan mladić, ludak, lekar, itd.)

Atila Seke

B (stariji opasan mladić, ludak lekar, itd.)

Čaba Ralbovski

C (Filep, lekar, Čat)

Andor Kovač Nemeš

D (hirurg, ludak lekar)

Monika Pešic

Uostalom svako je ionako Čat

 

 

 

Scenografija

Saša Senković m.v.

Kostimografija

Erika Janovič, k. g.

Muzika

Erne Verebeš, k. g.

Konsultant

Dr. Zoltan Šagi

Sufler/inspicijent

Georgina Engi

Asistent reditelja

Sabina Kovač

 

 

Reditelj

Andraš Demeter, k. g.

 

 Zajednička produkcija Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici i Pozorišta „Talija“ iz Budimpešte.

Premijera u Budimpešti u Pozorištu „Talija”: 25.05.2011. 
Premijera u Subotici na Sceni Jadran: 31. maja 2011.

Umobolna žena je zaista postojala, čak se i njeno ime zna. Njen dnevnik sistematizuje i analizira dr. Jožef Brener (koji je postao poznat kao pisac pod imenom Geza Čat) u svom psihijatrijskom priručniku Psihički mehanizam mentalnih bolesti.

Priča o gospođici G. dakle nije fikcija, mada su literarne vrednosti ovih napisa iznenadile i samoga Čata. Očigledno nije fantastični svet tekstova ono što ga je prvenstveno impresioniralo. „Da li je moguće da je ovaj stručni rad Čata bar toliko deo njegove intime, kao njegove novele i ostala dela?” – postavlja pitanje Mikloš Meselj, verovatno s pravom. Da li je moguće da postoji neka tajna sličnost između dva posebna sveta u kojima živi bolesnik odnosno pisac-lekar?

Scenario za ovu predstavu je pored pomenutog stručnog dela rađen na osnovu Čatovih noveli, dnevnika, drugih studija i pisama, i decidirano predstavlja fiktivno putovanje kroz paralelne svetove.

Mikloš Meselj: Razum koji je ostao bez druga u igri (odlomci)

...moguće je da je ovo stručno delo Čata bar toliko deo njegove intime kao njegove novele i drugi napisi? Zar ono o čemu i na koji način ovde piše nije okrutno raskrinkavanje, a ujedno i racionalno-logičko tumačenje poimanja bitisanja i života koji njegovim najboljim delima daju zastrašujuću magiju? (…) Čat je po prirodi ličnost sa višestrukim sposobnostima. Ova crta  u većini slučajeva ostaje slučajno bogatstvo, u njegovom slučaju međutim postaje sredstvo, unutrašnja prisila, koja ga goni da granice pozitivnog poimanja i spoznaje života proširuje do tačke izdržljivosti. (…)
Čat je nesvakidašnja ličnost, jedna od najrazotkrivenijih zagonetki književnosti prekretnice veka. (…) … u pogledu istraživanja poimanja stvarnosti ne želi i nije sposoban na kompromis. Svugde ga iskonskom snagom privlače granične zone, makar i do samouništenja. Naime ništa kod Čata nije nedvojbeno, i ako je uopšte moguće, još manje je to nego u slučaju njegovih savremenika koje obično nazivamo vitezovima magle. Jedino je pitanje šta pod ovim podrazumevamo (…)
On se ležerno kreće u atmosferi osnovne vizije u kojoj se činjenice, unutrašnje i spoljne norme pojavljuju kao prilozi jedine realnosti i doživljaja. A integrisati se sme isključivo u ovu, praktično virtuelnu, jedinu stvarnost. (…)
Ovde podleže “ad absurdum” prihvaćeni razum kako mu ne bismo postali nedostojni pravljenjem kompromisa. I u međuvremenu se uništava laž koja život može učiniti ljudskim na način da bi se u njoj mogla pojaviti i zver konačne istine – pripitomljena. Čatova tragedija je u tome što nije našao, nije se usudio da nađe uz razum druga u igri.

 

 

Slike

Naši partneri