Podela:
| Aska | Čila Pamer |
| Askina mama | Natalija Vicei, dobitnica nagrade Jasai |
| Učitelj baleta | Atila Meš |
| Vuk | Andor Kovač-Nemeš |
| Vukovi | Tamaš Hajdu, Atila Barat, Roland Brezovski k.g., (Endre Mačai) |
| Učiteljica | Petronela Kermeci |
| Debeli lovac | Arpad Černik |
| Mršavi lovac | Ervin Palfi, dobitnik nagrade Jasai i Patakijevog Prstena |
| Maestro | Geza Kučera ml. |
| Ovnovi | Ervin Palfi, Tamaš Hajdu, Atila Barat, Roland Brezovski k.g. (Endre Mačai) |
| Komšinica | Agneš Rafai k.g. |
| Ovca | Timea Filep k.g., Anita Kaposta k.g., Agneš Koso k.g. |
| Baletska klasa | Orsolja Cumbil k.g., Andrea Marki k.g., Blanka Horvat k.g., Hermina Gal k.g. |
| Učenici | Timea Filep k.g., Anita Kaposta k.g., Agneš Koso k.g., Orsolja Cumbil k.g., Andrea Marki k.g., Blanka Horvat k.g., Hermina Gal k.g., Agneš Rafai k.g. |
| Saradnik | Daniel Grešak – Gomez k.g. |
|
|
|
| Prostor | Saša Senković m.v. |
| Kostimi | Monika Pešic |
| Kompozitor | Geza Kučera ml. |
| Koreografija | Margareta Taboroši k.g. |
| Korepetitor | Anita Nemeš-Nađ k.g. |
| Asistent reditelja | Atila Uri |
| Sufler/inspicijent | Georgina Engi |
|
|
|
| Reditelj | Đerđ Hernjak, dobitnik nagrade Jasai |
II. premijera Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta – Narodnog kazališta – Nepszinhaz Subotica u sezoni 2011/2012.
Premijera: 23. 12. 2011. g. na sceni Jadran.
Predstava Aska i vuk јe muzičko – vizuelni spektakl, namenjen svim uzrastima. Andrićeva pripovetka o neprilagođenoј, nemirnoј, radoznaloј ovčici Aski koјa nadmudruјe strašnog vuka, stilski i ideјno јe osavremenjena. Јedna od glavnih ideјa predstave јe podrška individualnosti, različitosti, neprilagođenosti, kreativnom nemiru koјi se, između ostalog, izražavaјu kroz umetnost. Bavljenje umetnošću, plesom, tretira se kao područјe beskraјne slobode. Individualnost Aske oponira društvenom konformizmu, masovnoј gluposti, prosečnosti, odsustvu kreativne i kritičke misli. Likovi su živopisni i teatralizovani, raznoboјni i duhoviti što zaokružuјe šarm ove predstave.
Čuvena Andrićeva izrazito alegorična pripovetka o ovčici Aski koja je plešući spasila sebe od čeljusti vuka, u dramatizaciji Tibora Zalana postaje drama o odrastanju, pronalaženju i zadobijanju vlastitog identiteta, ali i o životu koji je tako lako zameniti smrću, jer ono što je za Asku bio ples života, za vuka se pretvorilo u ples smrti. Ta sličnost istovremeno je i razlika, baš kao što je Aska sve vreme na granici između grupnog, kolektivnog i onog što je za nju posebno – individualnog. I tu se na neki način spojeni ogledaju život i smrt, život kao ono do čega sami dolazimo, a smrt kao ono što nam se nameće sa strane, kao volja slepe većine, pa se predstava „Aska i vuk“ subotičkog Nepsinhaz/ Narodnog pozorišta, koju je kao mjuzikl režirao Đerđ Hernjak, može okarakterisati kao pobunjenička, što je još lepše kad se zna da je njena ciljna grupa prvenstveno osnovnoškolski uzrast u kojem se mladi ljudi prvi put susreću sa prihvatanjem i neprihvatanjem sredine, u Srbiji trenutno prilično zasnovane na trulom konformizmu i masovnim histerijama.
Igor Burić, Dnevnik
