Uloge:

Helmer: Atila Meš

Nora: Žuža Kalmar

Doktor Rank: Nandor Silađi

Gospođa Linde: Petronela Kermeci

Krogstad: Ferenc Peter

Scenografija: Nandor Silađi

Kostimograf: Monika Pešic

Muzika: Geza Kučera ml.

Koreograf: Laslo Rogač, k. g.

Asistent reditelja: Sabina Kovač

Sufler/inspicijent: Georgina Engi
Reditelj: Čaba Sekereš

III premijera Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici

u sezoni  2010/2011
14. aprila 2011. na Sceni Jadran

Odjek u štampi:

Subotička Nora je istovremeno ljupka i zastrašujuća priča, njena svakodnevna poruka je ono što nas najviše zastrašuje: koliko bračnih parova ili članova vanbračnih zajednica poznajemo koji godinama nisu razgovarali međusobno ni o čemu značajnom, koliko je domova, u kojima ljudi takoreći životare jedan pored drugog, a u suštini ne spaja ih ništa osim navike? Koliko smo porodica sreli tokom života koje na izgled imaju sve, ali u njima nema suštinskog sadržaja, te nakon što ih upoznamo shvatamo da je slika koju su o sebi za javnost stvorili samo obična farsa, i da je jaz između privida i stvarnosti nepremostiv. Mnogo, siguran sam. Jer razlika između „volim te” i „volim te” može biti ogromna.

-Arnold Terek, „Magyar Szo”

U detinjstvu nas uče da je lagati greh. Kasnije veoma brzo naučimo kako možemo zaobići i zanemariti ovo upozorenje. Shvatimo da naši roditelji koji su nam držali propoved takođe lažu, kao što to rade i naše vaspitačice, učiteljice, prijatelji, susedi: o knjigama, filmovima i televiziji da i ne govorimo.
Kad postanemo tinejdžeri shvatimo da se ceo svet bazira na laži, i da onaj ko želi da opstane u svakodnevnoj borbi mora da zamajava, ulepšava istinu, dakle laže. Nasuprot tome istina je čista: lepo je biti pošten. Grešimo, međutim, kada mislimo da je istina suprotnost laži. Sve je samo pitanje tačke gledišta. Sve zavisi od toga sa koje strane istine se nalazimo. Uprkos svemu: lagati se može. Samo da se ne sazna, jer ako se to desi celo licemerno, lažljivo društvo će se okrenuti protiv nas. Tako nam ostaje spirala laži i tajni.

-Anamaria Marković, „Kilato”