Predstavu preporučujemo isključivo odraslim gledaocima!
Podela:
Martin Dajzart, psihiatar
| Friđeš Kovač,
|
Frenk Streng, otac
| Arpad Černik
|
Dora Streng, majka
| Natalia Vicei
|
Hester Solomon, sudija
| Eva Poka k.g. |
| Medicinska sestra | Petronela Kermeci
|
| Džil Meson | Marta Bereš k.g. |
Mladi konjanik
| Andor Kovač Nemeš
|
| Konji | Ervin Palfi, dobitnik Patakijevog prstena i nagrade Jasai |
| | Bela Kalo, dobitnik Patakijevog prstena |
Saradnici:
| Muzika | Garden Quartet k.g. |
| Kompozitor | Erne Verebeš k.g. |
Scenski pokret
| Deneš Debrei k.g. |
Scenograf i kostimograf
| Erika Gadusš k.g. |
| Dramaturg | B. R. Brestyánszki
|
| Asistent reditelja | Valeria Kočiš
|
| Inspicijent | Žuža Šinkovič |
| Sufler | Eržebet Vrešćak |
Rendező: Đerđ Hernjak, dobitnik nagrade Jasai
Piter Šefer (Peter Shaffer) povodom 2007-e londonske premijere predstave „Equus“...
Uvek me duboko zabrinjava produkcija mojih starih predstava. Traže od tebe da pogledaš na rad pisan pre 30-40 godina koji si pisao u stilu koji danas već nije tvoj, i brineš se da nijedan prepis neće odgovarati. Ali onda dolaze reditelji koji kažu da imaju izvanrednu koncepciju za predstavu „Equus“, i traže tvoju dozvolu da režiraju tvoj komad. To razoruža svakog. Nisam bio posebno uzbuđen da neko ponovo predstavi moju dramu, ali sam se setio da je sigurno puno ljudi, naročito mladih, koji verovatno nikad nisu videli dramu „Equus“, i od tog trena sam osetio ogromnu želju da je ponovo vidim na sceni.
Okrutnost prema konjima u Engleskoj je izazvala pometnju. U Americi su me optužili da sam bio okrutan prema psihijatru. Ako si u Engleskoj 70-ih godina tvrdio da posećuješ psihijatra, ljudi su automatski smatrali da si poludeo. Međutim, u Njujorku su svi išli na terapije, u 70-im im je psihoterapija bila skoro kao nova religija. Američku publiku je šokirao Dysart, koji je sve više sumnjao u svoju profesiju. Smejali su se psihijatru s grižom savesti, kao da su, poput učenika, videli prestrogu karikaturu svog direktora.
Čuo sam za sveštenike koji su osetili neizvesnost u svojoj veri, ali nikada nisam čuo za psihijatra koji bi bio nesiguran u svoje profesionlano uverenje.
Istovremeno, priča dečaka iz Safolka nije me ostavljala na miru. Postala je moja opsesija. Nikada nisam napisao ništa slično „Equus“-u, i – uprkos tome što je taj rad išao kao podmazan – sastavio sam jednu veoma kompleksnu strukturu. Zapravo, ovo je jedna detektivska priča na svoj način, u kojem je svaki dokaz zločina sakriven u prvom činu.
Za mene je „Equus“ izazov i voleo bih kada bi svaka predstava umela da kroz njega isprovocira smešu terora i uživanja.
