Na osnovu dopisivanja, pesama i novela Endrea Adija (Ady Endre),
uz tekstove Đerđa Bolonija (Bölöni György), Zoltana I. Petera (Péter I. Zoltán) i Endrea Ceizela (Czeizel Endre)
Podela:
| Ady | Andor Kovač Nemeš |
| Leda | Žuža Kalmar |
| Dodo | Čaba Ralbovski |
Saradnici:
| Kompozitor | Geza Kučera, ml. |
| Scenograf | Gerge Kiš Kovač k.g. |
Reditelj: Zoltan Mezei
Ti si moj san i java, moja patnja i radost. Vidiš li, osećaš li koliko te volim? Strašno te volim. Strašno. I moja sudbina mora veoma brzo da se reši, jer ne mogu dalje ovako. Sto puta mi se pojavljuješ noću, kada sam sam i ja te želim i ljubim te milion puta u snovima. Ljubim te, grlim te, u tebi sam svojom žudnjom, ti draga, jedina ženo, u svakom minutu...
…
Jesmo li išli mi zajedno, ili smo zajedno išli u Pariz, u naš Pariz koji se savija od bola sada kao dama koju guši njen svodnik? I da smo zajedno lutali Gradom, kome bismo trebali oprostiti kao što je Hrist oprostio Magdaleni, nemojmo zaboraviti jedan drugog. I nemojmo zaboraviti da je Pariz bio kradljivac kao i ljubav, ali od ljubavi lepši dar čovek nije dobio, i Pariz je zaista bio nova Atina. Sakri me, opi me, beše loš, al’ i razgaljujući: senke njegovih malih ćoškova, neobičnih ljudi sada se posvećuju.
Izjava u štampi:
U „Šoltiš Lajoš“ studiju subotičkog Narodnog pozorišta pogledali smo biografsku minijaturu „Adieu, Bandi“ - Bajka, na vrhovima prstiju... Pozorište je odšetalo u jesen, plačući, jadikujući... i smrzlo se na opalom lišću.
...
Andor Kovač Nemeš (Kovács Nemes Andor) nam sabrano predstavlja konstantno unutrašnje i spoljašnje izgaranje, skoro eksplozivno stanje – s proždirućom žari...
Žuža Kalmar... Žuža Kalmar (Kalmár Zsuzsa), neka njeno ime stoji tu dva puta: ona je Žena sama, Izolda i ledi Makbet istovremeno, Ofelija i Lukrecija Bordžija. Ne mogavši da prihvati svoj poraz propada, ponekad gubi svoj apsolut; ona je razmažena dama, zavodnica i ulična drolja u jednom. Njena gluma otkriva bezbrojne nijanse, zadatke, muke i čuda, mogućnosti ženskog postojanja, i umetnica nam duguje samo ono što nam duguje i tekst sam. Čaba Rablovski (Ralbovszki Csaba) je mitološki muž sa nabijenim rogovima. Gradi Dodoa iz bola, dostojanstva, lakrdije, sve se preobražava u praštanje puno ljubavi. Ne možemo skinuti oči s njega, svaki njegov pokret je studija.
- Zoltan Baraciuš (Barácius Zoltán), hétnap.rs
... Predstava nam priča priču koja je na osnovnom nivou već bezbroj puta ispričana: muškarac se ludo zaljubljuje u jednu ženu koja je malo udata (istina da je to obostrano brak iz koristoljublja), ali joj to ne smeta da uzvrati ljubav. Na taj način se razvija jedan naopaki trougao pun borbi i pomirenja, koji na kraju završava raskidom zaljubljenih. A zanimljivost toga je da je muškarac jedan od najvažnijih ljudi tog doba i mađarske literature u generalnom, Endre Adi (Ady Endre).
Priča sama anticipira da se od ovog odnosa, koji se delom razvijao pred celim svetom – i kojeg ni od tada ne puštaju iz čeljusti ni Adi-literatura, ni ljudska radoznalost – razvije drama. Ostaje samo pitanje: šta da autori upotrebe i izostave, jer je izbor toliko bogat da ima dovoljno materijala za uzbudljivu dramu bilo šta da autori odluče, pa i preko toga. To se događa i u Subotici. Oni kojima su poznate publikacije o ljubavi Adija i Lede (Léda) upotpunjene ulogom muža, Edena Diošija (Diósi Ödön), mogu dobro prihvatiti komad, a oni koji ne poseduju prethodno znanje o temi, primaju ga baš kao bilo koju dramu koja je formirana iz priče o ljubavnom trouglu. Zajedničko u oba slučaja je, međutim, doživljaj prikaza – pozorišni kvalitet predstave.
- Laslo Gerold (Gerold László), criticailapok.hu
