Podela:
| Stivi | Čaba Ralbovski |
| Džejmi | Ervin Palfi, dobitnik Patakijevog prstena i nagrade Jasai |
| Pol | Atila Seke |
| Gas | Andor Kovač Nemeš |
| Mami | Natalia Vicei |
| Stari | Nandor Silađi |
| Thomas Campbell | Zoltan Mezei |
| Detektiv | Bela Kalo, dobitnik Patakijevog prstena |
| Medicinska sestra | Katalin Siracki |
Saradnici:
| Vizuelni efekti | Čaba Sekereš k.g. |
| Kostimograf | Andrea Ledenjak k.g. |
| Scenograf | Nandor Silađi |
| Asistent reditelja | Valeria Kočiš |
Reditelj: Zoltan Mezei
Ono što je izostalo iz scenarija...
- Mislite li da postoji samo jedan internet? Jedan na koji se povežeš i šabaranks je tamo?
- To nije nešto na šta se povezuješ.
- Ali od ovog postoji samo jedan, negde u podrumu?
- U podrumu?
- Samo jedan?
- Ali ja mislim da on ne pita za to.
- Ti ne znaš da napraviš jedan takav na kojem smo samo ti i ja?
- No. Priključujem se na internet. I on me priključi: gde? Gde je ono negde?
- Ja kažem da se ono priključuje negde, teoretski u svetsku mrežu.
- Ali onda postoji negde taj drugi internet?
- Teoretski postoji jedna pošta koja ga sadrži tamo. Ali onda ovo nije to?
- Ako ja postavim nešto na internet, pa posle to skinem, onda to ostaje na internetu?
- No, ali gde očitava Google?
- Priključi se na tvoj i moj kompjuter i pogleda da li je tamo.
- To je bizarno, i ako ga je neko jednom pitao, onda to zapamti.
- To je zastrašujuće.
- E sad, ako bi sve kompjutere na svetu izvukao iz struje, onda internet ne bi postojao?
- I ako bi samo moj kompjuter bio uključen, mogao bi koristiti samo ono što se nalazi na mom kompjuteru.
- Da li postoji softver za to?
- Hardver i grafika.
Provajder ima kutiju i dospeva u kutiju.
- Znači: kada je tvoj kompjuter uključen i imaš na kompjuteru šabaranks, onda to mogu da vide svi kompjuteri na svetu?
- Bog je gore i veoma je nervozan što je neko potpuno pobrkao kablove. Jer ko je google? Sam Bog.
Izjava u štampi:
Predstava je dobro napravljena i glumački je nimalo nije lako držati u tempu. Smejuckamo se momcima za koje se nikako ne može reći da su momci visokog stila, i dok naivni gledaoci misle da poseduju sve informacije i da mogu predvideti sledeću scenu, odvijaju se najmanje četiri obrta u priči. Događaji se zbivaju autorski promišljeno, održavajući napetost, a gledaoci nimalo ne mogu da ih predvide. Toliko čak, da je i uprkos hepiendu i zatvorenosti priče, moguće nastaviti igru istraživanja kroz pitanja koja su namerno ostavljena otvorena.
- Timea Pap (Papp Tímea), revizoronline.hu
Sve počinje tako što se, čim zakoračimo na scenu popunjenu redovima sedišta (jer su i gledaoci smešteni na sceni), pitamo da li možda i zelena fotelja čini deo predstave, jer bi tako bilo dobro zavaliti se u nju umesto u očigledno neudobne stolice. Čak i kada produkcija počne, muškarci bi i tada najradije sedeli oko stola, jer se otvaraju piva, praćena finim, praskavim zvukom. Poeni u međusobnom prepucavanju lete, dok momci gledaju meč na pravom plazma televizoru. Ipak, na kraju se sve to menja, niko živ ne bi hteo da zameni mesta ni sa kim od njih; sada se već radujemo neugodnoj stolici, fotelja stvorena za baškarenje više ne mami, jer gledalac odjednom shvata da momci iz zatvora svojih prijateljstava, socijalnih statusa i okruženja dospevaju u jedan mnogo gori, pravi zatvor, koji ne mogu da biraju. Nema oproštaja, nema nazad, nema hepienda; ono što ostaje je to što je i bilo: bes, razočaranje, griža savesti, bol. Samo sve još očajnije.
- Arnold Pap (Papp Arnold), magyarszo.com
